ИНТЕРВЈУ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ СРЕТЕНА ЈОВАНОВИЋА: СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ ЈЕ НЕСУМЊИВО ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТ 

ИНТЕРВЈУ ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' СРЕТЕНА ЈОВАНОВИЋА:

СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ ЈЕ НЕСУМЊИВО ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТ 

Сретен Јовановић је рођен у Краљеву 29.06.1958.године у радничкој породици. Живи у Шумарицама у породичној кући. Ожењен је, има два сина. Основну школу је, 4 разреда завршио у Шумарицама,а затим у ОШ“Јово Курсула“ Краљево. Средњу ПТШЦ“ Драгослав Богавац“ смер ратарство такође у Краљеву. Резервни је официр у чину капетана,а школу резервних официја пешадије завршио је у Билећи.

Од ране младости се укључио у друштвени рад, тако се то тада звало, прво у омладини а касније у рад синдиката, Савеза комуниста, Социјалистичке партије Србије, а највише је показао интересовање за рад у култури. Од 1974. Године активно се укључује у рад културно уметничких друштава, као играч фолклора, а касније по завршетку курсева и завршених школа фолклора у Задру, и Липику и као кореограф, организатор програмских активности, редитељ програма, истраживач старих изворних обичаја, песама. У том делу је највише био ангажован у М.З. Шумарице и КУД“Магнохром“, Културно просветној заједници, Савезу аматера. По личној евиденцији организовао са сарадницима или самостално преко 500 концерата, наступа, учешћа на такмичењима, од општинских до међународних. У периоду од 1974-те године па све до 2006-те у области културе биран и у разне органе. Председник КУД-а“Шумадија“ Шумарице-два пута, Секретар, па Председник КУД-а“Магнохром“. Члан председништва Културно просветне заједнице Краљево, два мандата и Културно просветне заједнице региона Краљево. Члан председништва Савеза аматера Србије за Краљево. Био је члан више година оцењивачких и жири комисија КПЗ, посебно везаних за такмичења села Србије.Бројни су резултати тог рада. У М.З. вишегодишњи учесници а 2002-ге, 2003-ће год. победници општинског такмичења села Србије, а затим међуопштинског и међуокружног, са певачком групом изворног певања “Делије са Мораве“ бројна учешћа и освојене бројне награде на фестивалима широм Србије. Са КУД-ом „Магнохром“ („Магнохром“ је тада био изузетно организован колектив и велику пажњу је посвећивао између осталог и култури), бележи бројне успехе,посебно обављајући дужност секретара и председника друштва. Најбољи дечји ансамбл у Србији 1988 год. Најбоља позоришна група 1977/78 на сусретима другарства Србије у Београду. Из те изузетне групе, тада краљевачких гимназијалаца су данас позната имена српске и краљевачке културе, Небојиша Дугалић, Биљана Констатиновић, Драган Хамовић, Предраг Павловић, Горан Весић... У оквиру истог КУД-а своје прве кораке као члан литерарне секције бележи и данас од најзначајнијих писаца Србије, академик Горан Петровић. Укључујући се активно у рад омладинске организације, највише се бавио облашћу културе. Био је члан па председник Комисије за културу Општинске конференције ССО Краљево 1976-1978, секретар Комисије за културу Међуопштинске конференције ССО Краљево.( Међуопштинска конференција је тада у свом саставу имала 15 општина. Био је тада иницијатор формирања удружења ликовне омладине Краљева, једине таквог садржаја тада у Србији. Узимајући учешће на радним акцијама такође је у штабовима обављао дужности за област културе. Био је носилац организације, или директни реализатор на десетине организованих концерата у Краљеву свих врста музике, забавне,народне, класичне. Стајао је на челу организације такмичења првих рок концерата у граду који су били изборни за учешће краљевачких састава на престижном фестивалу културе у Књажевцу, Зајечарској гитаријади и сл. Посебна љубав и однос према рок музици је и због чињенице да су оснивачи YU- групе браћа Јелићи из Шумарица

За рад у култури добитник је више признања а најзначајније је златна значка Културно просветне заједнице Србије за свеукупни дугогодишњи рад у култури 1991. Године, и да је до тада један од најмлађих добитника из Краљева уопште.

Био је председник Основне организације ССО у Месној заједници Шумарице, председник Школске конференције ССО у ПТШЦ“ Драгослав Богавац“(средњој пољопривредној школи) у Краљеву),тада проглашена 1977/8 за најбољу омладинску организацију у Србији), председник Фабричке конференције ССО у ДП“Магнохром“, члан председништва Општинске конференције у два мандата 1976-1980, члан секретаријата ОКССО, једно време вд.подпредседник ОКССО,члан Међуопштинске конференције ССО региона Краљево. Био је шест година делегат „Магнохром-а“ у Општем удружењу црне металургије Југославије.

Учесник је 9 Севезних омладинских радних акција, (трајање укупно 9 месеци). 6 пута је био Командант Омладинских бригада. Прва ОРА је била 1977.год. Ауто-пут „Братство и јединство“ насеље у Умчарима у саставу ОРБ“Седам секретара Скоја“ регионална-кадровска бригада, а последња ОРА „Ниш“ 1985.год. бригада удружења Општег удружења црне металургије Југославије „Норберт Вебер“, као командант. Ту бригаду су чинили најбољи млади радници из 15 железарских градова ( Јасенице,Равне,Шторе,Сисак, Сплит,Тузла,Зеница, Лукавац, Илијаш, Никшић, Кос, Митровица, Скопље, Смедерево, Костолац и Краљево-Магнохром.), тада је први пут у историји било да је командант ОРБ из Краљева-„Магнохром-а“.), После катастрогалних поплава 2014-те године иницијатор је са Жупаном Марибора Др.Анрејом Фиштравецом организовања радне акције на санацији последица поплава. То је прва насељски организована радна акција у Краљеву после 25 година, а изузев у В.Бањи 2011-те год. прва на простор бивше Југославије. Од тада па и 2015-те године, као и 2016-те у Краљеву се организује ОРА, а Краљево је постало пример многим срединама, и често у позитивнм помињано на свим скуповима младих, као и ветерана.

У друштвеном, касније је то прерасло и друштвено политичко ангажовање, биран је на многе дужности. Седам пута ( 7) за делегата,одборника 3 пута непосредно у општинској, градској скупштини, а у задњим изборима 2016.године, иако је освојио мандат исти је вратио због преузетих других обавеза. За делегата Међуопштинске регоналне заједнице.

У ДП“Магнохром“ Краљево је поред активности у омладинској организацији био активан и у синдикалном раду, Секетар Извршног одбора Основне организације синдиката, члан Фабричке конференције Синдиката.

У свом вишегодишњем раду, још од омладинских дана био је директно као носилац или индиректно укључен у сарадњу са братским и партнерским градовима, почев од формирања заједничких омладинских бригада, командант истих. Марибор,Горажде, Кос. Митровица, Шкофја лока, Зелена гора, ...

Поред одборничких мандата био је заменик шефа одборничке групе СПС-а од 1996- 2000-те год. шеф одборничке групе СПС-а 2000-2003. год. , од 2008 године до 2012. је обављао дужност заменика председника, а од 2012-2016 и дужност председника Скупштине града Краљева.

Од 2002. год. до 2014. Год је био председник МЗ Шумарице. Иницијатор и носиоц значајних инфраструктурних пројеката, изградња и асвалтирање 14 путева,спортских терена, реконструкције НН електро мреже, изградње јавне расвете, водовода, пешечке стазе ...

Резервни је ватрогасни официр. 35 пута је давалац крви,носилац више признања. Добитник златне колајне ватрогасног савеза Марибора, и сребрног знака Црвеног крста Србије.

Од 1979.године до 2006.године је радио у ДП“Магнохром“. Почео је на пословима транспортног радника, затим као магационер, референт у набавној служби, водећи референт, и руководилац службе у Друштвеном стандарду. 2006. године је у другој групи ( прва група 2002.године) проглашен за технолошки вишак. Од око 6000 радника сада у предузећу ради око 300 радника.,За рад у „Магнохром-у“ више пута је награђиван. За заостале плате,преко 10 није тужио предузеће, као ни за време под мобилизацијом.По прекиду рада у „Магнохром-у“ августа 2006.године био је без посла 6 месеци. Од 2006 -2008.године је радио је у Црвеном крсту Краљеву на пословима Кординатора-Шефа народне кухиње. Од 2008.године је са 3.5 месеци прекида на раду у Скупштини града Краљева до 16 јуна 2016, затим до 22. 09. У Црвеном крсту Краљево.

У периоду од 2003-2010 године налазио се на дужности председника Општинског-Градског одбора СПС Краљево, био је члан Главног одбора, сада је подпредседник Окружног одбора СПС за Рашки округ.

КИКОВИЋ:Поштовани господине Јовановићу ви водите своје поријекло из Васојевића?Можете нам за наш часопис ''Глас Холмије''рећи о вашем поријеклу,породици односно о прецима и потомцима?

ЈОВАНОВИЋ: Порекло Васојевићи.Према незаписаном,а преношеном сећању,по принципу,с'колена на колено моји воде порекло са севера Црне Горе,тачније одредиште је подручје Андријевице. Нико од нас сада живих не може са сигурношћу то тврдити али се из разговора са мојим најстаријим Јовановићима,( стриц Јездимир 1929-то и отац Јеврем 1931-во годиште),а по њиховом сећању из причи од њиховог оца Милије 1892-го годиште,да је њему то причао његов отац који је био негде између 1850-1860 годиште.

Немајући никакав други извор,а пуно нас је трагало за пореклом јер све нас то интересује саживљавамо се са тим извором података и себе поистовећујемо са пореклом и судбином Васојевића,који су честит храбар,поносит народ,па кад немамо другу алтернативу сматрамо себе део тог племена. Лично сам и сам из интересовања обилазио и истраживао и осим претпоставки нисам даље ништа имао документовано. Рецимо у Андријевици из два одласка пре једно 20,25 година једино што ми је свештеник дао претпоставку,јер нисам наишао на Јовановиће,који су отишли за Србију је да смо се презивали можда Јојићи,Јокићи,па смо у сеобама мењали презиме,а да би заварали траг. Такође из тих разговора предочена нам је могућност да потичемо из Краља код Андријевице.

КИКОВИЋ:Поштовани господине Јовановићу,према ономе што знам о Вама рано сте се активирали као друштвено-политички радник и неуморни активиста у тадашњим друштвено-политичким организацијама.Реците нам нешто о том веремену и Вашем раду?

ЈОВАНОВИЋ: Уважени г-дине Киковићу, пре свега да Вам честитам на значајном признању Руске флоте са уверењем да се сваки рад види и оставља трагове за поколења. На почетку одговора мала исправка констатованау вашем питању. Нисам имао дуго намеру да се бавим, и да будем Друштвено политички радник већ као омладинац било ми је интересантно да учествујем у дружењу младих, организацији разних садржаја, па сам се по тој линији брзо, некако спонтано истицао па ме изаберу за председника одељенске зајаднице. па председника омладине на нивоу целе средње школе, па прес. омладине у Месној заједници, и тако се онда настављало са новим дужностима у Савезу социјалистичке омладине,(ССО) члан Конференције, па до подпредседника ОКССО Краљево, то је било негде 1975-1979 год. Упоредо због учешћа на многобројним локалним, једнодневним радним акцијама, предложен сам за учешће на савезним омладинском радним акцијама, и тако од прве 1977-ме до 1985-те,био сам на 11 ОРА, у Србији, Црној Гори, Хрватској, 7 пута био Ударним, то је било највеће признање, 6 пута био Командант ОРБ, па и 1980-те на ОРА"Титоград" и ЦГ. Веома сам био активан као феријалац, извиђач, саживео се са крилатицом која ме водила кроз живот, Упознај домовину да би је више волео,. Иначе још од 72 сам почео да играм фолклор и тако и у тој области завршио школу за кореограф у Липику и Задру, па био и кореограф, а у КУДу "Магнохром" био чак и Председник КУДа и организатор и до 500 наступа концерата по целој Југославији, било је и десетодневних турнеја по Црногорском приморју. Од 79 се запошљавам у ДП "Магнохром" па те сам биран за Предс. Фабричке конференције ССО, а од 1984—1986 сам био и најмлађи секретар Синдиката. Све то некако ваљда је утицало да будем пределаган и будем биран за делегата, касније одборника у СО Краљево, чак 7 пута, мандата, највише пута од свих Краљевчана. Никада на локалним изборима нисам изгубио, или да сам био на листи и да нисам изабран. И све то што сам радио од почетка 70-тих до 2008 сам радио као активиста, друштвени радник, данас се каже волонтерски, народ би рекао џабе,...

2008-ме сам изабран за Заменика Председника Скупштине града Краљево испред Социјалистичке партије Србије, која се после 12 година враћа на власт, са иако 4 одборника била је опредељују фактор за формирање градске власти јер су се дотадашњи коалициони партнери из коалиције Заједно и ДОС, толико поделили да нису могли међусобно да се договоре. Са једне стране су били ДСС-Коштуница, Нова Србија-Веља Илић, и Радикали, а са Друге, ДС, СПО, Г-17...Ја сам тада био Председник СПСа у Краљеву, и био у ситуацији да најнепосредније утичем на будућу структуру власти у граду. Та период је био веома буран. Прво формирање власти са ДСС, НС, и Радикалима, па кроз 10 месеци промена са ДС, СПО, Г-17.За време тог мандата мењало се 5 Градоначелника, а било је и уличних немира, сукоба, блокаде зградске управе... веома турбулентно.

2012—2016 сам изабран за Председнка Скупштине Града, први после 16 година. 2016-2020 сам изабран за Помоћника Градоначелника Краљева. Трудио сам се у свом том професионалном ангажовању да се успостави културан равноправни, толерантан, дијалог свих Скупштинских чиниоца, Да се поврати осећај припадности, традиције, културе сећања, првенствено првенствено запостављен однос према споменичким обележјима, свих ранијих ратова и сукоба. Да се обнови и прошири сарадња са свим братским и партнерски градовима, Марибором, Гораждем, Плужинама, Ђорђе Петровим, Зеленом гором.. Беранама.

КИКОВИЋ: Познати сте учесник и касније организатор Омладинских радних акција које су се одржавале у бившој Југославији.Били сте и комадант омладинских бригада.Реците нам нешто више о том времену и Вашем искуству,јер је садашњој омладини мало познат такав добровољни рад?

ЈОВАНОВИЋ: Потпуно сте у праву. Данашњој омладини слабо је позната добровољност, или волонтеризам. Чињеница је да је са променом државног система где је ако се и сложимо да је требало што шта променити промењено односно уништено и пуно тог преко чега смо били препознатљива у свету. Од једног поноса што смо имали омладину васпитавану да воли своју земљу да је гради и уздиже, да омладина буде патриотски васпитана да поштује своју земљу, да поштује своју историју, дошли смо до тога да су нам ближи принципи запада, наша омладина се учи да боље поштује историју и обичаје других народа него своју. Омладинске радне акције су у правом смислу речи биле школе живота, где смо учени да радимо, радећи путеве, пруге,фабрике, уређивајући водотокове, пошумљавајући хиљаде хектара, стварајући здрава зелена плућа и здраву животну средину, а истовремено ширећи сировинску основу за област шумарства, дрво прерађивачке индустрије. Значи омладина је системски била укључена практично од ране младости да радом, ствара, подстиче, да упознаје друге народе, другу веру, културу, и све је то било у функцији развијања свести о заједништво. Учени смо да нас различитости спајају а не раздвајају и деле.Ја сам се укључењем у омладински рад укључио и дао одређени допринос и у области добровољног рада, учешћем на ОРА (Омладински радним акцијама). Почео сам на локалним акцијама у месту где живим, на акцијама градског нивоа, наставио на Савезним ОРА, 1977ме, на ОРА Ауто пут "Братство и јединство" насеље у Умчарима, 78ме исто Ауто пут али насеље Велика Плана, 79-те ОРА"Подриње Колубара" Лозница, 80те ОРА "Титоград", 81ве сам био на одслужењу Војног рока и то у школи Резервних официра у Билећи, 82 сам учествовао у припремама и био члан штаба на ОРА" Ибар" Краљево 3 смене, 83ће на ОРА"Вуковар", 84 ОРАЅ"Сисак", 85 те ОРА" Ниш", пет пута сам био Командант бригада, на свакој ОРА био ударник.Ако саберемо то је 11 ОРА,10 година, 11месеци добровољног рада, преко 60.000 часова добровољног ефективног рада .Сматрао сам да сваки народ који има такву омладину не треба бринути за своју будућност,али светска глобализација, неолиберализам, светске веле силе су другачије виделе ову земљу, овај простор, прво су нам уништили привреду, економију, банкарство, све нас посвађали, изазвали ратне сукобе, хиљаде жртава. После нас мирили, доводили и доводе своје фирме, банке, постали су газде у свему над овим простором. Они које су плаћали и који зависе од њих нам говоре да је ово прави пут ка нашем проспертету, а у ствари постали смо је Тина радна снага, и тржиште за јевтину робу. Моје поновно укључење у политику је и било мотивисано само настојањем да са људима сличног уверења, схватања не дозволимо да се заборави и избрише из сећања како смо живели, радили, стварали, били поштовани у целом свету. Зато сам и посветио велики труд и време да се успоставе покидане везе, обнови сарадња, успоставе нова пријатељства. Успео сам у пуно замисли, у неким и нисам. Посебно сам поносан што се на моју иницијативу поново покренула и окупила омладина у Краљеву после 2о14 и великих поплава. Били смо организатори ОРА"Краљево" 2014, 2015,и 2016 омладинци а и ветерани су били из Македоније, Босне, Словеније,. Србије. Успели смо да поред добрих радних резултата покажемо да и данас млади хоће, желе, и могу. Били смо пример за целу бившу Југославију. Показали да се може и у овим временима.

КИКОВИЋ:Познато је да сте велики обожавалац некадашњег предсједника Србије и Југославије Слободана Милошевића и сваке године посјећујете његов гроб у Пожаревцу.Због чега је то тако?

ЈОВАНОВИЋ:Оно што могу рећи о Слободану Милошевићу и после ове временске дистанце је да је несумњиво историјска личност коју ће недвосмислено пратити противчности и у схватању и у тумачењу времена када је био централна личност догађања на овим просторима. А био је заправо јер је био српски лидер, а Срби су живели у свим бившим републикама СФРЈ, и за очување корена својих предака су дали највеће жртве, у свим сукобима које памтимо и оним о којима смо учили у школама. Светска политика глобализма која је подразумевала силу моћи ( војне, економске) , и сваке друге моћи која је подразумевала само јачање оних који су себе сматрали посебним сојем и који су причајући о потреби демократизације мањих земаља, и економски сиромашнијих, заборавили да су они најнедемократичније земље на свету, највећи окупатори и произвођачи највећх геноцида, сиромаштва. Заборавили су да су управо они ти који су истребљивали Индијанце, тлачили и колоннизирали црнце, пребројавали јевреје. Где год су видели, иоле свој интерес све успосрављали су своју окупациону, колонијалну и економску власт.Успостављањем окупационе власти, те моћне државе постављају и своје послушнике који све чине да се додворе окупаторима.Али ни ту није врхунац. Врхунац је да се тада Гебелсовом политиком народ доводи у заблуду да је сам изабрао наметнуту власт. Слободан Милошевић није хтео да се покори, подчини, таквом поретку, веровао је у правду, међународно право, у Уједињине нације веровао је да свој народ може оставити на правом путу уз поштовање предходних принципа. Али притиснут од белосветских силника споља, суочавајући се домаћим издајницима које је запад исталирао у нашој земљи Милошевићу је једино преостало да се бори и поведе народ у одбрану достојанства, части и образа. Али образа није имала светска олигархија предвођена натоом која је погазивши сва светска писана акта, удруживши 18 земаља, користећи притом као логистику нама суседних земаља и неке бивше територије СФРЈ, а притом називајући своје злочине умилним терминима као, милосрдни анђео, без објаве, користећи и забрањену муницију, хемијска средства, а све под геслом да нападају Србију због Милошевића а не Милочевића због Србије. Напали су Србију и Црну Гору, не марећи за жртве, недужне, децу, уништавали инфраструктуру, фабрике, фколе, верске објекте. За њих је све био легалан циљ. Све су то радили да би остварили своје црне циљеве. Доживљавајућу себе као неприкосновене нису очекивали отпор који је трајао 2,5 месеца. Очекивали су предају, подчињавање, не орпор. На челу отпора је управо стајао С. Милошевић. И зато им је сметао, и зато су употребили све могуће и немогуће да посраве своје сателите, да ухапсе,(уз помоћ домаћих издајника), оптуже Милошевића опет мењајући тезе за злочин, пренебрегавајући чињенице да су управо они највећи светски злочинци. Нису чак успели у монтираном процесу у свом Хашком суда да докажу било коју његову кривицу и зато су га убили. Величина С. М. је само потврђена и том и таквом суду, створио је такву харизму и показао способност да су многи чаки они који су га ниподиштавали, смењивали почели подржавати и стајати на његову страну. Његов чувени говор из 2000 - те године где је упозоравао и предвидео шта ће нам се десити је постао историјски. Његове речи да је он своју обавезу према народу упозоривши га шта га чека, испунио, рекавши да народ може и не мора да му верује али да се боји да се не увери у све касно. И управо сва његова предвиђања су се испунила, али КАСНО. И зато имајући све ово напред у виду моје поштовање према С. Милошевићу је само повећано и мислим да до краја живота неће бити нових елемената да се промени. Вечна му слава.